петак, 4. фебруар 2011.
Ћуприја - град демократског криминала
Ћуприја: локална затворско-цивилна елита припремила се за апсану
Генералисимуси у тесним цокулама
У Ћуприји су сви уплетени у криминал: од управника затвора, његовог брата, преко председника и потпредседника општинског одбора ДС-а, све до председнице Скупштине општине и председника општине
Игор Милановић
Ћуприја је мали град на обали Мораве, који има и затвор, а затвор има свог управника, Србољуба Србу Николића. Управник са своје стране, има веома интересантну прошлост, мутну садашњост и сигурну будућност - са друге стране затворске капије.
До 2000. године Срба је био члан ЈУЛ-а и перјаница њиховог Општинског одбора. Био је и кандидат за одборника у општинској скупштини и није скривао своју партијску припадност. Друг кандидат из тог времена није ЈУЛ-у приступио из каријеристичких разлога, јер је тада још био ситан ћата у апсани.
Када се 5. октобра променила власт у Београду, друг кандидат мења свој партијски дрес и прелази у странку која тада држи Министарство правде - Демохришћанску странку Србије. Није могао никако да промакне неки долазак у Ћуприју тадашњег министра правде, покојног Владана Батића, а да се поред њега на свим фотографијама не угузи и бивши друг кандидат. Његова тактика је имала успеха, јер га је неко у Министарству правде приметио, па га је, помисливши да је он неки битан фактор, чим је стално уз министра, предложио за управника затвора у којем је до тада мастиљао.
И тако друг кандидат постаде господин управник, што је и данас.
Братско спасавање
Пошто је на следећим изборима ДХСС испао из Владе, Срба Николић прелази у Демократску странку Србије, странку којој је припадао нови министар правде. После тога се сели у Г17 плус, али постаје невероватно близак са Општинским одбором Демократске странке, чију чланску карту нема, али је код њих стално на "консултацијама". Ништа чудно ако се зна да је члан ДС-а Србин рођени брат, Слађан Николић, за ову причу, иначе, веома значајан лик.
Тек да се не заборави: Срба је 2000. године био на изборној листи ЈУЛ-а, а Слађан на изборној листи ДС-а. Ко год да је победио, браћа Николић би остала на власти. Српска посла.
Двојица веома важних људи у Ћуприји, који браћи Николић дају безрезервну помоћ, јесу Зоран Јовановић, председник Општинског одбора ДС-а, и његов заменик Мирослав Станисављевић, звани Снупи.
Брат Слађан је неко време био директор ДП Добричево у Добричеву, и то толико успешно да је против њега покренуто више кривичних поступака. Други брат, Срба, преко својих веза у правосуђу чинио је све да брата спасе од робије, али је на крају морао да се умеша потпредседник ДС-а из Ћуприје, Снупи, и да "определи" судије да ниједан Николић по дефиницији не може бити криминалац.
Да би се одужио Снупију, Срба одбија кандидатуру стручног лица за место надзорника страже у затвору и на то место прима поменутог потпредседника ДС-а, који је до тада био наставник физичког васпитања. Зар треба подсећати да Снупи није имао никаква искуства са затворима, бар не као запослени у њима.
Поставши надзорник страже, Снупи је имао право да носи и униформу, па је на заседања Скупштине општине долазио униформисан као генералисисмус Франко. Жалио се да га службене цокуле којима је лупетао по ходницима Скупштине жуљају и да не може у њима сам да вози, па му је благодарни управник Срба доделио службени комби затвора да га возика по граду и да се Снупи навикава на ентеријер када га буду хапсили.
Овако лепо окупљени и још боље распоређени, браћа Николић и Снупи долазе на идеју да формирају Земљорадничку задругу Хроно Центрум и да на 99 година закупе земљиште у истом оном Добричеву у којем се Слађан већ прославио лоповлуком. Да би доспели до земље у државини ДП Добричева, ова тројка за ортаке узима Ксенију Милошевић, председницу Скупштине општине из редова ДС-а, и самог председника општине Боривоја Калабу, члана ЈС-а...
Међу задругарима - оснивачима појављују се и Ана Калаба, снаха председника општине, као и Горан Петровић, члан ОО ДС-а и председник Комисије за издавање пољопривредног земљишта у државној својини у општини, који постаје директор Задруге, а неизбежни Снупи долази на место председника Управног одбора. Тако цела ова банда бива на окупу на једном месту, једино што није имао ко да им стави лисице на руке.
Третман отпада
Одмах пошто се Задруга овако формирала у општини, на огласној табли крајем 2008. освањује оглас о издавању пољопривредног земљишта у закуп. Већ после пола сата оглас је склоњен, али је форма задовољена и "јавни" тендер је могао да почне. Као једини понуђач појављује се Снупи, председник УО, и даје понуду у име ЗЗ Хроно Центрум.
Председник надлежне комисије општине, Горан Петровић, није имао великих проблема да изабере најбољег понуђача, па потписује уговор сам са собом - јер је он истовремено био и директор задруге која је једина учествовала на тендеру.
Идеја поменуте банде из самог врха општине и затвора Ћуприје, није била само да отме поменуто земљиште, већ и да безобзирно зарађује трујући становништво. Њихов план је био да општина, у којој су били на власти, на том земљишту изгради постројење за физичко-хемијски третман отпада. То би се постројење градило баш на закупљеном земљишту, без обзира на то што би се тиме загадио оближњи извор воде, а општина би ономе ко је од ње закупио земљиште још плаћала и кирију. Лудо да луђе не може бити!
Будући да ниједна општина у Србији није дозволила изградњу оваквог једног постројења на сопственој територији, и грађани Ћуприје су на референдуму гласали против и у очај бацили општинске функционере којима је за изградњу ђубришта била обећана провизија у виду станова по Београду.
У међувремену, пошто им се изјаловило добијање пуно пара од Постројења за прераду отпада, задругари одлучују да бар нешто ушићаре на поклоњеном им земљишту, па исто у најам дају ћупријском затвору, где је управник Срба Николић, један од идејних твораца овог лоповлука.
Пошто од великих пара није било ништа, неки од оснивача напуштају задругу. Снупи и Ана Калаба, снаха председника општине, свој удео уступају Момиру Станисављевићу, оцу поменутог Снупија, који остаје председник УО.
Како је време пролазило и постајало све јасније да Задруга никада неће зарадити неки велики новац, коме су се оснивачи надали, управа раскида уговор о закупу пољопривредног земљишта са општином Ћуприја. Добро обавештени тврде да општина овим ништа није изгубила јер Задруга ионако није плаћала закуп.
Најбоље у целој причи прошли су Срба и Слађан Николић. Срба је и даље управник затвора, а његов брат Слађан има пољопривредну апотеку која ексклузивно снабдева братовљеву апсану. Ако затвореници због штедње не добијају пристојне оброке, а о лековима да и не говоримо - да бар стока буде здрава.
Списак оснивача, садашњих и чланова управних тела Земљорадничке задруге Хроно Центрум:
Матични број: 0305970722810 Име и презиме: Градимир Ђорђевић
Матични број: 1810960722812 Име и презиме: Градимир Јанковић (члан УО)
Матични број: 1805975722815 Име и презиме: Бојан Николић (члан УО)
Матични број: 1103964722819 Име и презиме: Зоран Достић (члан УО)
Матични број: 1907963722817 Име и презиме: Слађан Николић
Матични број: 2112963722818 Име и презиме: Горан Петровић (директор)
Матични број: 1601973722813 Име и презиме: Небојша Траиловић
Матични број: 2208952722848 Име и презиме: Димитрије Станимировић
Матични број: 0602969727811 Име и презиме: Ксенија Милошевић
Матични број: 1109978722828 Име и презиме: Ивица Симић (члан УО)
Матични број: 0606957728214 Име и презиме: Љубица Михајловић
Матични број: 0402973727819 Име и презиме: Славица Траиловић
Матични број: 0903961380006 Име и презиме: Драгољуб Стојановић (није оснивач)
Матични број: 3004948722816 Име и презиме: Момир Станисављевић (није оснивач)
Матични број: 1612979715020 Име и презиме: Ана Калаба (иступила)
Матични број: 0108975722827 Име и презиме: Мирослав Станисављевић (иступио, остао председник УО)
Сви задругари су као капитал унели по 7.904,28 динара и стекли по 7,14 одсто власништва у Задрузи.
Генералисимуси у тесним цокулама
У Ћуприји су сви уплетени у криминал: од управника затвора, његовог брата, преко председника и потпредседника општинског одбора ДС-а, све до председнице Скупштине општине и председника општине
Игор Милановић
Ћуприја је мали град на обали Мораве, који има и затвор, а затвор има свог управника, Србољуба Србу Николића. Управник са своје стране, има веома интересантну прошлост, мутну садашњост и сигурну будућност - са друге стране затворске капије.
До 2000. године Срба је био члан ЈУЛ-а и перјаница њиховог Општинског одбора. Био је и кандидат за одборника у општинској скупштини и није скривао своју партијску припадност. Друг кандидат из тог времена није ЈУЛ-у приступио из каријеристичких разлога, јер је тада још био ситан ћата у апсани.
Када се 5. октобра променила власт у Београду, друг кандидат мења свој партијски дрес и прелази у странку која тада држи Министарство правде - Демохришћанску странку Србије. Није могао никако да промакне неки долазак у Ћуприју тадашњег министра правде, покојног Владана Батића, а да се поред њега на свим фотографијама не угузи и бивши друг кандидат. Његова тактика је имала успеха, јер га је неко у Министарству правде приметио, па га је, помисливши да је он неки битан фактор, чим је стално уз министра, предложио за управника затвора у којем је до тада мастиљао.
И тако друг кандидат постаде господин управник, што је и данас.
Братско спасавање
Пошто је на следећим изборима ДХСС испао из Владе, Срба Николић прелази у Демократску странку Србије, странку којој је припадао нови министар правде. После тога се сели у Г17 плус, али постаје невероватно близак са Општинским одбором Демократске странке, чију чланску карту нема, али је код њих стално на "консултацијама". Ништа чудно ако се зна да је члан ДС-а Србин рођени брат, Слађан Николић, за ову причу, иначе, веома значајан лик.
Тек да се не заборави: Срба је 2000. године био на изборној листи ЈУЛ-а, а Слађан на изборној листи ДС-а. Ко год да је победио, браћа Николић би остала на власти. Српска посла.
Двојица веома важних људи у Ћуприји, који браћи Николић дају безрезервну помоћ, јесу Зоран Јовановић, председник Општинског одбора ДС-а, и његов заменик Мирослав Станисављевић, звани Снупи.
Брат Слађан је неко време био директор ДП Добричево у Добричеву, и то толико успешно да је против њега покренуто више кривичних поступака. Други брат, Срба, преко својих веза у правосуђу чинио је све да брата спасе од робије, али је на крају морао да се умеша потпредседник ДС-а из Ћуприје, Снупи, и да "определи" судије да ниједан Николић по дефиницији не може бити криминалац.
Да би се одужио Снупију, Срба одбија кандидатуру стручног лица за место надзорника страже у затвору и на то место прима поменутог потпредседника ДС-а, који је до тада био наставник физичког васпитања. Зар треба подсећати да Снупи није имао никаква искуства са затворима, бар не као запослени у њима.
Поставши надзорник страже, Снупи је имао право да носи и униформу, па је на заседања Скупштине општине долазио униформисан као генералисисмус Франко. Жалио се да га службене цокуле којима је лупетао по ходницима Скупштине жуљају и да не може у њима сам да вози, па му је благодарни управник Срба доделио службени комби затвора да га возика по граду и да се Снупи навикава на ентеријер када га буду хапсили.
Овако лепо окупљени и још боље распоређени, браћа Николић и Снупи долазе на идеју да формирају Земљорадничку задругу Хроно Центрум и да на 99 година закупе земљиште у истом оном Добричеву у којем се Слађан већ прославио лоповлуком. Да би доспели до земље у државини ДП Добричева, ова тројка за ортаке узима Ксенију Милошевић, председницу Скупштине општине из редова ДС-а, и самог председника општине Боривоја Калабу, члана ЈС-а...
Међу задругарима - оснивачима појављују се и Ана Калаба, снаха председника општине, као и Горан Петровић, члан ОО ДС-а и председник Комисије за издавање пољопривредног земљишта у државној својини у општини, који постаје директор Задруге, а неизбежни Снупи долази на место председника Управног одбора. Тако цела ова банда бива на окупу на једном месту, једино што није имао ко да им стави лисице на руке.
Третман отпада
Одмах пошто се Задруга овако формирала у општини, на огласној табли крајем 2008. освањује оглас о издавању пољопривредног земљишта у закуп. Већ после пола сата оглас је склоњен, али је форма задовољена и "јавни" тендер је могао да почне. Као једини понуђач појављује се Снупи, председник УО, и даје понуду у име ЗЗ Хроно Центрум.
Председник надлежне комисије општине, Горан Петровић, није имао великих проблема да изабере најбољег понуђача, па потписује уговор сам са собом - јер је он истовремено био и директор задруге која је једина учествовала на тендеру.
Идеја поменуте банде из самог врха општине и затвора Ћуприје, није била само да отме поменуто земљиште, већ и да безобзирно зарађује трујући становништво. Њихов план је био да општина, у којој су били на власти, на том земљишту изгради постројење за физичко-хемијски третман отпада. То би се постројење градило баш на закупљеном земљишту, без обзира на то што би се тиме загадио оближњи извор воде, а општина би ономе ко је од ње закупио земљиште још плаћала и кирију. Лудо да луђе не може бити!
Будући да ниједна општина у Србији није дозволила изградњу оваквог једног постројења на сопственој територији, и грађани Ћуприје су на референдуму гласали против и у очај бацили општинске функционере којима је за изградњу ђубришта била обећана провизија у виду станова по Београду.
У међувремену, пошто им се изјаловило добијање пуно пара од Постројења за прераду отпада, задругари одлучују да бар нешто ушићаре на поклоњеном им земљишту, па исто у најам дају ћупријском затвору, где је управник Срба Николић, један од идејних твораца овог лоповлука.
Пошто од великих пара није било ништа, неки од оснивача напуштају задругу. Снупи и Ана Калаба, снаха председника општине, свој удео уступају Момиру Станисављевићу, оцу поменутог Снупија, који остаје председник УО.
Како је време пролазило и постајало све јасније да Задруга никада неће зарадити неки велики новац, коме су се оснивачи надали, управа раскида уговор о закупу пољопривредног земљишта са општином Ћуприја. Добро обавештени тврде да општина овим ништа није изгубила јер Задруга ионако није плаћала закуп.
Најбоље у целој причи прошли су Срба и Слађан Николић. Срба је и даље управник затвора, а његов брат Слађан има пољопривредну апотеку која ексклузивно снабдева братовљеву апсану. Ако затвореници због штедње не добијају пристојне оброке, а о лековима да и не говоримо - да бар стока буде здрава.
Списак оснивача, садашњих и чланова управних тела Земљорадничке задруге Хроно Центрум:
Матични број: 0305970722810 Име и презиме: Градимир Ђорђевић
Матични број: 1810960722812 Име и презиме: Градимир Јанковић (члан УО)
Матични број: 1805975722815 Име и презиме: Бојан Николић (члан УО)
Матични број: 1103964722819 Име и презиме: Зоран Достић (члан УО)
Матични број: 1907963722817 Име и презиме: Слађан Николић
Матични број: 2112963722818 Име и презиме: Горан Петровић (директор)
Матични број: 1601973722813 Име и презиме: Небојша Траиловић
Матични број: 2208952722848 Име и презиме: Димитрије Станимировић
Матични број: 0602969727811 Име и презиме: Ксенија Милошевић
Матични број: 1109978722828 Име и презиме: Ивица Симић (члан УО)
Матични број: 0606957728214 Име и презиме: Љубица Михајловић
Матични број: 0402973727819 Име и презиме: Славица Траиловић
Матични број: 0903961380006 Име и презиме: Драгољуб Стојановић (није оснивач)
Матични број: 3004948722816 Име и презиме: Момир Станисављевић (није оснивач)
Матични број: 1612979715020 Име и презиме: Ана Калаба (иступила)
Матични број: 0108975722827 Име и презиме: Мирослав Станисављевић (иступио, остао председник УО)
Сви задругари су као капитал унели по 7.904,28 динара и стекли по 7,14 одсто власништва у Задрузи.
Пријавите се на:
Постови (Atom)